Војвода, књижевник, први градоначелник Подгорице
Марко Поповић је рођен 25. април 1833. на Медуну од оца Миљана мајке Борике Милић из племена Кучи. У вријеме његовог рођења и младости, Медун и Кучи са свијем Брдима још увек нијесу били подведени под тадашњу Црну Гору, већ су се Брда у свему држала као равна са Црном Гором, те се тако и сама држава црногорск-брдска у своме настају увијек називала пуним називом: Црна Гора и Брда.
Као и сви његови сународници из тог времена, Марко Миљанов је ратовао против Турака. Године 1856. је дошао у Цетиње и ушао у службу књаза Данила као перјаник. Због свог јунаштва и успјешних напада на Турке, и као човек од поверења, књаз Никола Петровић га је наградио положајем судије и вође племена Братоножића. Због његовог рада на присаједињењу Куча Црној Гори, Турци су за његову главу расписали награду. Године 1874. је изабран у Црногорски сенат (од 1879. претворено у Државни савијет). У рату против Турске, командовао је црногорским војницима у бици на Фундини. Након оштрог сукоба са књазом Николом 1882. Марко Миљанов је напустио Државни савијет и одлучио да се врати у родни Медун.
Иако му је била 50 година и до тада био неписмен као и већина сународника, Марко се описменио и посветио писању.
Сахрањен је на тврђави у Медуну, гдје се данас налазе два споменика – стара, оригинална надгробна плоча коју је подигла његова жена Стефа и друга, подигнута неколико година након њене смрти.